 |
| * 20 фебруар 1945 † 19 децембар 2005 |
Поглед, поглед предан...
Поглед се не да задржати.
Чија је заиста то победа?
Ваљда пред својом душом строгом
Стојим сад каква јесам.
А очаја — нема.
Постоји само бол,
Тежак, неразумљив,
Бол по целоме телу,
По телу ми се грана.
И киша, киша је сад непрестана
Иза прозорског окна.
И ова рука смела:
Ништа јој не промакне зато,
Ништа не мењајући, све промени...
Пашћу с молитвом на колена!
Пред собом, овом, пред тим платном!
1980.
Таиса Бондар
Нема коментара:
Постави коментар