уторак, 7. март 2017.

Мирослав из Трешњевице


ПЕЈЗАЖ/И ОВИХ СТИХОВA
                 
МОТРИМ пејзаж
Мотрим древну поезију како разлистава
Поетику логоса и све склапа универзално
Док песници још траже златно руно метафоре
Што ће све сабрати и као зора јутарња
Отворити лист песме
Пророчки 
                   ис/писан

О томе облаци небом и
Хуј ветра понад гора
Видело зелене тишине пролећа и пејзаж
Из којег мотрим слике речи 
Док ветар понад  
                               Свевремено

Гракће гавран 
Чују се тзв.  симболи епике
Истину вечности тумачи трава
У њој књига наших сви наслови
Невидљиве странице песме и

Пејзажа ових  
                       
                       Стихови = Слике

Поглед с Белог Камена
Ви-ДЕЛОМ КЉУЧА

НАЂОХ кључ 
(Поруку)
Скривен између цигли
Ал цигле цреп и све беше
Руном траве пролећне
ПрекривЕНО

Где је брава?
                       Кућа? 
                                  Укућани?

Шуми ветар у крошњама.
Расплићу видела влати.
Дах вечности отуд чује

Шуми из почетка света
Из Велике књиге
Светли
У том шуму ромори
Историја свега
Мрачна крила шири
Кроз трепере миленијума 
Лети

О томе универзум песма
И  ветар понад гора 
Дух маглИНЕ
И овај кључ оПЕВАН
Стиховима древним
Што знају смисао земаљске истине

Нађох кључ 
Порука стиже

Стојим пред вратима празнине
Стихом мотрим 
Све/Т плаве
У даљини нигдине

Као песма писана
Кључем куће које одавно нема


МЕТАФОРА ЗЕМАЉСКИХ ИСТИНА

ВИДИК мог стиха
Земаљска истина што
Видела логос списом овим у 
Тишину томова вавилонски зида 
И бива опис божанског почела 

Слово да се отвори Реч
Потоња кроз прву прозбори
О томе лирика земље дашак
Прахом што светлост је 
Кано над водом маглина
Што метафора је земаљских истина

Међ мислима мојих гора
Светлост јутарња лист је библијски
Чујем исконски шум висина
На хоризонту песме ове само
Вечерња румен земаљских истина

Господ Логоса мотри пејзаж
Сећа се о чему вековима књиге узаман слове 

Празан из ноћи израња лист
У магли Голгота у тишини Христ
На столу свеће пламен и чаша вина 
Што метафора је земaљских истина

Фото М. из Трешњевице
ПЕСМА О ТОМЕ

КАМЕН на који стихове уреза древни песник
Нађе ме међ стењем виса  
Од народа прозваног Светиња
Линије пре слова мотре мој
У чуду поглед
Јер све је ту у том
Древном клупку линија 

Стишала се бука миленијУМа 
У гнездо тачке
Само одзвон озгора
Из плавети шума
Речи што у песми васкрсло значе
И зраче

Све(т) је у овој на камену мапи
Мотри песник и слово Живот-но
Ево сенки списа из линија се Књига чита 
Чује Глас што одговором пита 

Је ли истина поезије песма о томе
Ил се Истина у линији на камену овом зачела
Да буде књига вишња првом и потоњем
Сушт универзума смисао почела 

Чује се из камена 
Чита - ОЧЕ наш иже јеси
Мотриш 
                 из линија ових порука 

Све је у ненаписаној песми

Мирослав Тодоровић

Нема коментара: