0

Уводна пјесма

Када је у сјенци винове лозе
С посљедњим погледом 
На Душанића крај и куће 
Умирао стриц Нинко
Сунце се упутило ка западу
И небо изнад Љубића
Горјело је свим бојама 
Стрина Стана је гласно јецала
И крајичком мараме с лица
Скупљала сузе као бисере
Јер је знала да је на овом брду
Земља шкрта и урасла у коров 
И да она беспомоћна и стара 
Неће дуго издржати сама

У том тренутку видјела је
У својој сузи али и у туђем оку
Да се мрачна сила окомила
И незаустављиво одређује 
Не само њену убогу судбину
Већ и скору пропаст свих 
У засеоку Душанића... 

Мирослав Б. Душанића

Фотографије: Перо Васлић

Постави коментар Blogger

 
Top