 |
| * 17. септембар 1919 † 17. јуни 1940 |
Вода, горка вода немирних океана
Умјесто крви венама мојим тече…
Бонаце и пуни дани надимају
Моја плућа, претходећи бијелим
Заносима океана…
Полипи прстима својим шуштаву свилу
Извлаче. Очи бистре и жмиркаве
У мене упиру…
Иструле yлатне галије, катарке,
Гвоздене мамузе у метежу пролазе
Кад плиме надолазе
Сво мистично прстење јадранских лагуна
Имам тада и могу га дати женама
Које волим.
И кад су љубавни часи, у рукама
Су ми таласи што брује и о стјење бију…
Но најчешће грлим нестварну пјену бијелу
Што измиче мом похотљивом тијелу…
Жан Вентурини
/Пријевод са француског: Владимир Боричић/
Нема коментара:
Постави коментар