недеља, 24. април 2016.

Миклош Радноти: ЖИВАХНИ СТИХ ПОСЛЕ ЖЕТВЕ


ЖИВАХНИ СТИХ ПОСЛЕ ЖЕТВЕ

Лепо је уз звиждук или певушећи
обујмити драганину главу ко
старица што мрмља играјући се са
мачком која се пред капијом башкари
овде стогове разносе по стрњишту
дева млађана узвикује трчећи док
ветар пирка под сукњом тврде су
јој бутине а миле косе су јој (љубим их)
стог зелени у распеваном наручју мом!

16. јануар 1930.

Миклош Радноти
/Из збирке ПАГАНСКИ ПОЗДРАВ (Radnóti Miklós: Pogány köszöntő, Szépirodalmi könyvkiadó, Budapest, 1930) — Пријевод: Стеван Молнар/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: