 |
(Случај је расвијетљен. Судија је потврдио
да се радило о несрећном случају. И каже,
Нема никакве сумње... Ако лаже, њему на
образ.
Силуете светаца са икона и фресака
градске цркве, нијеме и у колони, корачају
ка хоризонту...)
Празник је. У календару црвено слово.
Мразом оковане гране и ријетке биљке,
добиле чудне облике. Сунце се није
ниједном указало.
Гробље је опустјело брзо, као небо
кад се распрше облаци. На углу Церске
пуним лулу. Нечист се разгони ватром,
а прсти ми крути.
И док се од гробља удаљујем, нагриза ме
сумња, Коме је данас до истине...
Загледам у очи пролазника. Не одају ништа.
Тишина. Свевишњи такође ћути.
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар