 |
| Μιχάλης Γκανάς |
Долазе ноћи кишне памучне магле
брашно постаје клица па пшеница
што шушти под налетом српова
љути јули усред зиме.
Видим тканину света где се растура
невидљива је рука распреда
и дрхтим да се нит не прекине.
Конац воде плотка без сећања
прозирна кап на маховини и лишају
пахуља трунка планина
град листопад
и одједном топли скафандер
у Кувуклији материце.
Древни мрак топи се и шкрипи
чудотворни пламичак док га лиже.
Надолазеће воде даждови преци ледене доби
још у роси безимености.
Михалис Ганас
/С грчког превео Момчило Радић/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар