уторак, 28. јануар 2014.

Анђелко Анушић: Тужбалица за кућом


Тужбалица за кућом

у пужа ме претвори
Господе,
па гдје ми je глава ту и кућа,
гдје плућни писак
ту и држава

нек сам и пузав и љигав
Господе,
само нек сам кућаник,
нек ми je кућа и дом и држава

нек сам плијен
и змији и орлу и соколу
Господе,
само нек ме не стигне клетва бездомника
само да ме не стигне Онај
што у шуму шаље и звијери напујдава

ако ми у кућу пуцају Господе,
нек ме убију с њом заједно,
да издахнем на прагу
под својим кровом,
само да се не потуцам ко бескућник
у свијету без дома и државе

нек ми се пуж-кућа Господе,
ни на једну страну свијета не отвара:
све су ми отишле у бестражје

Анђелко Анушић

2 коментара:

Нада Петровић је рекао...

... И као да свака реч кров постаје...

Миррослав Б Душанић је рекао...

И постала је... Њему и многим другима... На тај начин саграђена кућа остаје вјечно...