 |
| © by Blanca Juan Palau |
Сан са посљедицом
у смирај једног љетњег дана
са стабла суве крушке
совуљага
изнад колијевке...
у тренутку кад се све одиграло
и мир у дворишту поново завлада
ја сам се пробудио
моје мисли су растрзане
и противрјечности постају све јасније
уморан сам да бих заташкао доказе
зато их остављам нетакнуте
истражујем се и ништа не схватам
наступила зијевајућа празнина
која шаље сигнале у небо
очи варају
позиви за помоћ губе у привидном
и ја не знам више шта је стварно
не препознајем разлике
поглед затамњује
још само могу да чујем ...
Мирослав Б. Душанић
/измијењено 08. јуна 2015./
 |
| © by Blanca Juan Palau |
Нема коментара:
Постави коментар