 |
| Carles Duarte i Montserrat |
Безгранично море
Море не зна за историју
нити имена оних који су њиме пловили
– очима бруси смарагде и сафире.
Ноћу земља нестаје
и свет постаје море
док се тихо шири
улицама и трговима,
испод врата,
кроз прозоре,
и морем пуни снове
и коже.
Ноћу море постаје безгранично.
Карлес Дуарте и Монсарат
 |
| Jane Minter: Venècia |
Нема коментара:
Постави коментар