четвртак, 12. јануар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Куће и предјели Балкана

© by Митар Ждеро
Куће и предјели Балкана*

На први поглед празник за очи,
Али кад се у ову идилу крочи,
У кућама, и у тим предјелима,
Као да никад мира и није било,

Или се за њег', није ни знало.
Увијек се нешто страшно збива,
Повезано с крвљу и злодјелима.

Све што додирнеш: кључ, браву,
Тепихе, полице, књиге, кашике...
Носи трагове крви и тешке битке.
И из зидова умрле очи те прате,

И чујеш јурише, паљбу и крике.
Стално живиш у грчу и страху,
И нигдје сигурних скровишта...

На душу твоју осјетљиву и плаху,
И из крошњи сусједних дворишта,
Обрушавају се крволочне авети
И урличу, невидљива чудовишта.

Као да је стварано, да те заплаши,
Да одбије, са смрћу да ти пријети...
Као да су и куће, и сви ти предјели,
Од Бога заборављени, и проклети.

Мирослав Б. Душанић

*
Али, и поред мрака што притиска, гуши,
Балкан, тај велики гроб мојих предака,
Заробио ми срце, прирастао мојој души.
Зато желим да и мени, буде вјечна рака.

© by Митар Ждеро

Нема коментара: