понедељак, 17. октобар 2011.

Савко Пећић Песа: У свјетлости таме

(Пријатељу и роду мом
Мирославу Б. Душанић,
написах ово, зато што својим
умом живот разумије.)

Бивша кућа пород. Душанић у Појезни саграђена 1972.
док се жижак увлачи
у свјетлости таме
пржи се на свитку
жеља угасла
крушка чечавка
у грлу запела
нема гласа
да нешта каже
јер живот тиња

сунце зрацима милује
утабане слике стопала
сузама мајчиним дојена
дјечијег вриска у блатишту
тама обрисе прекрила

поред стабала
и сад земља
на мокраћу мирише
зора свака до подне
на дјецу извирује

на вратима тама
свјетлост праг не додирује
од уклетог Драшана
дуго већ гласови не долазе
сјене у сутон залазе
дјеца се без колијевке
у туђини не смирују

Савко Пећић Песа

Нема коментара: