Поезија је у сваком човеку и у сваком друштву, а технологија је спољашња маска и не верујем да оно што је у нама истинито и доживљено, што је стварно поетско, да може тако да нестане због неких електронских апарата. Може да се мења језик, могу да се мењају услови за исказивање поезије и онога што човек доживљава као поетску истину света. Кад би поезија сасвим нестала, нестало би и живота и смисла и нечега што је у човеку најдрагоценије.
(Милован Данојлић у разговору за „Глас Српске“)
Нема коментара:
Постави коментар