 |
| © by Nikolay A Chebanov (Николай А Чебанов) |
Чекања
још нисам мртав
ноћи без сна се једна на другу нижу
и ове ноћи бол заруди
а ја не плачем — сузе пресахле
и немам страха
и није ми жао што не корачам
и није ми жао што не говорим
у немоћи у себе роним
у себи кружим
у себи тражим
узалуд — још нема КРАЈА
(ничег не нађох осим очаја)
Мирослав Б. Душанић
4 коментара:
Verovao ili ne, ja sam u ovim stihovima ipak našla nadu. U "kruženju, u traženju..." Nađi je i ti. Moraš
Хвала Богу за сваки нови дан...И нека ти Бог подари још много,много дана живота али у добром здрављу.
Богу је све могуће!
Поздрав
Tvoji stihovi me ponekad podsete na Branka Miljkovića....Nostalgična tragičnost i očajni vapaj, koji niko ne čuje....Ja se smrznem od tih reči i zaista se nadam da si dobrog zdravlja - ne poznam te lično, ali mislim da si OK i ne bi me čudilo da te lomi nepravda sveta....
U Vašoj poeziji pronalazim univerzalno ljudsko: praiskonsku patnju zbog progona iz Raja (progon s ognjišta, progon - mnogih dimenzija); bol, zapitanost, očaj...
Život nam protiče u bolu, u čekanju (ono je neki oblik nade). Radost i sreća su trenuci, iskrice, sve ostalo je patnja "u hodu", prodiranje u sebe u potrazi za odgovorom. Očaj, kao refleksija bola, razdire telo...
Umor... Melanholija... Čekanja... KRAJ koji iščekujemo i KRAJ koga se bojimo. A neminovan je od trenutka rođenja i naš PUT i naš PUTOKAZ i naše SPASENJE.
Pozdravljam Vas, dragi moj prijatelju, i hvala za ove divne stihove. Verujem da ste dobro. Verujem u spasenje svih nas. Kada ne bih verovala, ne bih dohom postojala.
Постави коментар