среда, 18. новембар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Руке

© by Artem Sapegin (Артём Сапегин)

Руке

У рукама је моћ
тамна и свијетла страна свијета

Руком активираш мину
и стотине живота лете у небо
њом притиснеш дугме
и одлетиш на мјесец
утврдиш да није жут
да нема наковња и ковача
да је то само машта

Руком задавиш човјека
помилујеш дијете
њежно се поиграш с косом

Лијева и десна рука
лијева од срца њежна
десна од рада крута

Мирослав Б. Душанић

© by Artem Sapegin (Артём Сапегин)

Ruke pametne i vrijedne, svemoćne i lukave, strašne, zločinačke ruke. Mogu se stisnuti u šake, raširiti u lepezu i sklopiti u najropskiju molitvu.

Njima se može dohvatiti nož i pištolj i protivnički grkljan. Rukama se može zadaviti. Ovim istim rukama se miluje draga po kosi i pas niz dlaku, kojima se odmahuju pozdravi, šalju poljupci, onima koji odlaze ili onima koji ostaju.

Ruke rade, grade, stvaraju, onda opet uništavaju i ruše što su stvorile. Lude ruke.
Ruke hvataju ruke, uvjeravaju se stiskom o međusobnom prijateljstvu, bratstvu, solidarnosti i vjernosti do smrti, zatim ruke ustaju protiv ruku, bore se protiv ruku, sakate ruke. Ruke ubijaju ruke. Ruke ubojice.
Svemu su krive ruke, to je jasno.
A da nema ruku?

Ranko Marinković: Samotni život tvoj

2 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Ruke! Neiscrpna tema. Čini mi se nepravdno zapostavljene u odnosu na oči, i u pesničkim viđenjima, i u životu. Ako se "u očima ogleda duša" onda se u rukama ogleda i duša, i duh, i ličnost, i karakter, i temperament - kompletan čovek. Samo ih treba pažljivo posmatrati i "čitati" njihov govor bez velikog napora. Ti si ih u ovoj pesmi "pročitao" na svoj način.Upečatljiv.

Rachel је рекао...

Ein Gedanke, der nicht los lässt...
auch uns nicht...

herzlich, Rachel